Nemce više zabrinjava Tramp nego pandemija

Ponedeljak , 2020-09-14 | 13:07:41




Nemce ne plaši toliko pandemija korona virusa, koliko ih tište ekomska pitanja, a najviše strahuju od toga da bi politika američkog predsednika Donalda Trampa mogla da učini svet opasnijim, pokazuju najnovije istraživanje.

Anketa nemačkog osiguravajućeg društva R+V pokazala je da se svega jedna trećina ispitanih (32 odsto) plaši da bi mogla da oboli od KOVIDA-19, ali je pandemija produbila njihova strahovanja za životni standard i ekonomske prilike u zemlji.

U godišnjoj anketi "Strahovi Nemaca" koju R+V sprovodi od 1992. godine, prvi put u poslednjih šest godina ponovo je u sam vrh tabele, na drugo mesto najvećih strahova, izbila zabrinutost zbog rastućih životnih troškova, i nju deli 51 odsto ispitanih.

Gradjani su u anketi izrazili i druge ekonomske i finansijske bojazni, preneo je portal EURACTIV Srbija.

Tako se gotovo svaki drugi plaši da će nemački poreski obveznici morati da snose posledice dužničke krize u EU (49 odsto). Procentualno najviše, sa prošlogodišnjih 35 na 48 odsto sada, porastao je strah od loše privredne situacije koji je na trećem mestu najvećih strahova Nemaca.

Nezaposlenost je u proteklim godinama privrednog rasta nije mnogo zabrinjavala stanovnike Nemačke, ali je ove godine 12 odsto više gradjana nego 2019. godine, ukupno 40 odsto ispitanih, reklo da se boje da će stopa nezaposlenosti rasti. Upada, medjutim, u oči da je samo svaki četvrti učesnik ankete rekao da se boji da bi i sam mogao da ostane bez posla.

Politikolog Manfred Šmit, sa Univerziteta u Hajdelbergu, koji godinama saradjuje na proceni studija kompanije R+V, smatra da taj raskorak na prvi  pogled deluje čudno, ali da je objašnjenje leži to što rastuća nezaposlenost ne pogadja sve gradjane podjednako. "Korona kriza" deluje selektivno i najteže pogodila odredjene privredne grane, kao što su tur-operateri, kulturne manifestacije ili ugostiteljstvo.

Domaće političke teme koje su proteklih godina redovno bile pri vrhu na spisku zabrinutosti Nemaca, odreda su izgubile značaj, pokazala je studija.

Najviše je na tabeli strahova pala zabrinutost zbog imigracije, pa je ove godine strah od dolaska stranih migranata i tenzija između stranaca i Nemaca izrazilo 44 odsto gradjana, za razliku od 2019. kada kada ih je bilo 55 odsto. I strah da država neće moći da izdrži teret stranih migranata deli 44 odsto, za razliku od prošlogodišnjih 56.

Ispod praga od 40 odsto pali su i strah od političkog ekstremizma (37 odsti) i od terorizma (35 odsto), pokazala je anketa.

Iznenadjenje predstavlja saznanje da se svega 40 odsto građana plaši da nemački političari nisu dorasli zadatku, što je najmanji postotak u anketama u ovom milenijumu.

Profesor Manfred Šmit ocenio je da to pokazuje većinsko zadovoljstvo gradjana načinom kako se nemačka vlada nosi sa pandemijom, i da je očigledno da veći deo stanovništva smatra da država i političari drže korona krizu pod kontrolom.

Gotovo nepromenjena u odnosu na prošlogodišnje istraživanje ostala je zabrinutost gradjana zbog ekoloških i klimatskih problema.

U anketi je 44 odsto učesnika reklo da se boji da će Nemačku sve češće pogađati jake nepogode i ekstremne vremenske prilike, poput suše, toplotnih talasa ili obilnih padavina. Pošto su kod Nemaca splasnule bojazni vezane za unutrašnju politiku, taj strah se sa 13. popeo na peto mesto.

Sličan postotak učesnika ankete (42 odsto) izrazio je zabrinutost da će namirnice ubuduće imati sve više štetnih sastojaka, ali se pokazalo i da neočekivano mali postotak (40 odsto) Nemaca veruje da će klimatske promene imati dramatične posledice za čovečanstvo.

U anketi o strahovanjima, kojom je širom Nemačke u junu i julu ove godine bilo obuhvaćeno 2.400 gradjana, kao najveći problem pokazala se politika američkog predsednika Donalda Trampa, i to drugi put od 2018. godine. Ta zabrinutost, pokazuje anketa, tišti 53 odsto Nemaca.

Profesor Šmit ocenio je da je ta bojazan potpuno razumljiva.

"Tramp svojom spoljnom politikom svako malo izaziva teške medjunarodne zaplete. Posebno se ističu konflikti sa Kinom koji nalikuju trgovinskom ratu i trgovinski i bezbednosno-politički napadi na saveznike, uključujući i Nemačku. Uz to ide i povlačenje SAD iz međunarodnih kooperacija i konfrontacija sa Iranom", objasnio je Šmit, preneo je portal EURACTIV Srbija.


 

Napiši komentar: