Tri decenije posle Berlinskog, zidovi i dalje brana protiv globalizacije

Ponedeljak , 2019-11-04 | 11:37:09




Berlinski zid je trebalo da bude poslednji, ali i 30 godina posle njegovog pada "Trampov zid" na granici SAD i Meksika, "bezbednosna ograda" izmedju Izraela i Zapadne obale, ograde oko španskih enklava u Maroku i slične strukture još se podižu kao odgovor na izazove globalizacije.

"Ono za šta su se mnogi nadali da će biti nova era saradnje i otvaranja granica označio je 9. novembar 1989. Čini se, da se 30 godina kasnije, desilo potpuno suprotno: svet na probleme medjunarodne bezbednosti odgovara zidovima, militarizacijom i izolacijom", naveo je Transnacionalni institut (TNI), holandska nevladina organizacija.

Naučnica iz njujorškog Insituta za medjunarodni mir Aleksandra Novoselof navela je da je "talas optimizma bio kratkotrajan".

"Zidovi su uvek tu i broj im raste. Danas ih je više nego pre 30 godina. Izbrojala sam ih 20, duplo više nego 1989", rekla je ona.

Prema navodima politikologa Elizabet Valet, danas je "izgradjeno ili najavljeno 70 do 75 zidova", u odnosu 1989. godinu kada ih je bilo oko 15.

Postojeći zidovi imaju ukupnu dužinu od oko 40.000 kilometara, što je jednako obimu planete.

Iako je globalizacija donela nadu u nestanak granica, takodje je izazvala i "povratni udar", hraneći "suverenizam i nacionalizam koji vole ograde", rekao je Bruno Tertre, jedan od autora knjige "Atlas granica. Zidovi, sukobi, migracije" i vršilac dužnosti direktora pariskog Fonda za strateška istraživanja.

Prema Tertreu, posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. "ograde su se umnogostručile".

Aleksandra Novoselof kaže da su zidovi gradjeni da bi se "na neki pomalo smešan način borilo protiv globalnih fenomena poput terorizma, migracija ili siromaštva".

Prema rečima francuskog naučnika Mišela Fušea, u društvu koje je izgubilo orijentaciju od države se traži snažna zaštita a "prostorna granica se doživljava kao apsolutna zaštita". Zid je, prema tome, "metafora koja treba da pokrije svaki nemir".

"U eri brzog napredovanja populizma zid je brzo rešenje koje populističke vlade mogu brzo da iskoriste", kaže Elizabet Valet.

Bezbednosne ograde i zidovi su u današnje vreme sve više usmereni protiv migracija.

"Države članice Evropske unije i šengenskog prostora su od devedesetih godina izgradile skoro 1.000 kilometara zidova, što je šest puta duže od Berlinskog zida, da bi sprečile ulazak raseljenog stanovništva", navodi se u izveštaju holandskog TNI.

Valet ipak navodi da zidovi ne sprečavaju protok ljudi.

"Umesto toga, oni migracije guraju u podzemlje. Oni ne sprečavaju šverc, većina droge koja ulazi u SAD ulazi preko carinskih punktova. Takodje, zidovi sakrivaju stvarnost sve veće nesigurnosti globalnog juga. Kada milioni ljudi ne budu imali drugi izbor do da odu, zidovi više ničemu neće služiti", rekla je ona.

S druge strane, neki upozoravaju na "demonizaciju zidova".

"Zidovi nisu rešenje nego hitni odgovori na hitne probleme", kaže francuski istoričar Klod Ketel.

Američki naučnik Majkl Rubin, sa svoje strane, upozorava da je važno praviti razliku izmedju današnjih graničnih zidova čija namena je kontrola ulaska u neku zemlju i nekadašnjeg Berlinskog zida koji je branio da se iz zemlje izadje.

"Zidovi funkcionišu ako im je cilj da zaštite nacionalnu bezbednost i uguše ilegalnu imigraciju", rekao je Rubin, i kao primer toga izneo izraelsku ogradu na granici s okupiranom Zapadnom obalom. Prema njegovim rečima, gotovo odmah po podizanju ograde broj terorističkih napada u Izraelu je smanjen za 90 odsto.


 

Napiši komentar: