RSE: Asanž - novinar, špijun, zviždač ili lopov

Petak , 2019-04-12 | 12:49:45




Hapšenje osnivača Vikiliksa (WikiLeaks)​ Džulijana Asanža (Julian Assange) u Londonu, nakon sedam godina azila provedenih u ambasadi Ekvadora, je u svetskim medijima​ ponovo vratilo u fokus pitanja borbe za transapretnost rada vlada i informacija, ali i zaštite uzbunjivača i uredjivanja interneta, piše danas Radio slobodna Evropa (RSE).

Asanž je široko prozivan kao teoretičar zavere koji beži od pravde, ali otkriće o američkom nalogu za njegovo izručenje  podupire ključni razlog koji je on naveo za skrivanje, piše agencija Frans pres (Agence France-Presse - AFP), podsećajući da je Asanž negirao navode optužnice iz Švedske o seksualnom zlostavljanju - govoreći kako su one politički motivisane i izražavajući strahove od zavere da će biti prebačen u SAD kako bi se tamo suočio sa suđenjem.

Asanž je bio na čelu Vikiliksa (WikiLeaks), web portala za uzbunjivanje, koji je otkrio tajne vlada širom sveta s posebnim naglaskom na SAD, navodi agencija i dodaje da su njegov rad pozdravljali mnogi antiratni aktivisti i borci za transparetnost informacija, naročito nakon objavljivanja 500.000 američkih dokumenata o ratovima u Iraku i Avganistanu, kada su otkrivene informacije o tajnim vojnim operacijama, ubijanju i mučenju civila.

Nakon što je 2010. objavljen video snimak koji prikazuje kako je američki vojni helikopter Apač (Apache) pucao i ubio dva novinara i nekoliko iračkih civila na ulici u Bagdadu 2007, usledilo je više od 90.000 poverljivih američkih vojnih dosijea iz avganistanskog rata, 400.000 iz Iraka. U novembru te godine oko 250.000 američkih diplomatskih depeša koje pokrivaju skoro svaku zemlju na svetu, navodi AFP.

Agencija dodaje da su potom SAD i njihovi saveznici kritikovali Asanža da rizikuje živote ljudi otkrivajući informacije o izvorima, obaveštajnim tehnikama i ključnim infrastrukturnim lokacijama.

Vašington post (The Washington Post) piše da se američka optužnica protiv Asanža čiji su detalji objavljeni posle njegovog jučerašnjeg hapšenja u Londonu zbog kršenja uslova privremenog puštanja na slobodu 2012. nakon što mu je Ekvador ukinuo azil tiče upada u kompjuterski sistem vlade SAD za što mu preti kazna od pet godina zatvora, ali je moguće da će se Asanž suočiti i s daljim optužbama.

Optužba se tiče Asanžove navodne uloge u pomaganju bivšoj pripadnici američke vojske Čelsi Mening (Chalsea Maning) da dodje do materijala objavljenih 2010, piše list i ocenjuje da je moguće da će se Asanž suočiti s dodatnim optužbama, izmedju ostalog u vezi s predsedničkom kampanjom 2016. i ruskim naporima da se umešaju u izbore.
Komentator Vašington posta piše da ako se inkriminiše primanje poverljivih informacija - "neka od najvažnijih novinarskih dela u američkoj istoriji bi se pretvorila u zločine, a svaki novinar koji se bavi nacionalnom bezbednosti bio bi potencijalni kriminalac". 

List navodi da iako je Vikiliksov modus operandi bio veoma kontroverzan pre 2016, ipak je delovao u skladu sa definisanim načelima - promovišući  ideju da javnost treba da zna stvari koje vlade žele da sakriju. Medjutim, izgleda da su Asanž i grupa, 2016, iz nekog razloga, odlučili da će saradjivati s ruskom vladom u zajedničkom nastojanju da pomognu Donaldu Trampu (Trump) da bude izabran za predsednika SAD, što na koncu nije pobeda transparetnosti i slobode štampe, piše list, dodajući da je Tramp tokom predsedničke kampanje govorio da "voli Vikiliks", odnosno da ga je u poslednjem mjesecu kampanje spomenuo preko 160 puta.

Po oceni kolumniste Ju-Es-Ej tudej (USA Today), ono što bi moglo biti najvažniji slučaj slobode govora i slobodne štampe u američkoj istoriji moglo bi se svesti na obim i suštinu slučaja neovlašćenog pristupa računaru.

Godinama je javnost raspravljala o tome šta je Asanž - novinar, zviždač, strani agent, prevarant - piše list i dodaje da je problem je u tome što je Asanž prvenstveno izdavač.

Štaviše, radio je nešto što se obično najavljuje u medijima, navodi autor ističući kako je Vikiliks otkrio masivan i nedvosmisleno neustavan program nadzora SAD koji je uticao na svakog gradjanina. Kasnije je objavio imejl poruke koje su pokazale da su Demokratski nacionalni komitet i kampanja Hilari Klinton (Hillary Clinton) lagali u raznim izjavama. Niko nije tvrdio da je bilo koja od ovih poruka lažna. Bile su sramotne. Naravno, ne postoji zločin sramoćenja establišmenta, ali je to samo tehnikalija, dodaje se.

Kolumnista američkog lista navodi kako je krivična prijava protiv Asanža, podnesena u saveznom sudu u Aleksandriji, napravljena tako da se zaobidju očigledne ustavne prepreke u krivičnom gonjenju - optužujući ga za navodnu umešanost u operaciju hakovanja - čime vlada nastoji da ga prikaže kao učesnika u kradji, a ne u distribuciji informacija.

Vrlo je verovatno da će optužnica biti zamenjena kada Asanž bude izručen SAD i da će se Ministarstvo pravde kretati u pravcu prema kojem bi se on mogao braniti samo po pitanju da li je pomogao s lozinkama, bez mogućnosti da raspravlja o motivima - "bilo bi to kao da pokušavate da nadjete muškarca, osumnjičenog za provaljivanje i ulazak u kuću, bez razmatranja dokaza da li je kuća bila zapaljena i da li je njegova namera bila da spasi ljude", navodi se u kolumni Ju-es-ej tudeja uz zaključak da nakon objavljenih informacija o vladinom programu nadzora niko nije otišao u zatvor niti je dobio otkaz.

Osnivač Vikiliksa bi sada trebalo da bude pravno oslobodjen ili osudjen - samo ne u SAD, ocenjuje autor kolumne Blumberga (Bloomberg) ističući do slučaj treba prepustiti evropskim sudovima koji treba da odluče hoće li Asanža tretirati kao špijuna ili istraživačkog novinara.

Prošle godine, tužioci SAD su slučajno otkrili da je protiv njega podignuta zapečaćena optužnica, koja je sada otvorena jer britanski sudija mora da utvrdi osnovanu sumnju protiv Asanža, odnosno sudija bi teoretski mogao da odbije izručenje ako oceni da je američko tužilaštvo protiv osnivača Vikiliksa politički motivisano. Ali, takva odluka bi bila bez presedana u dosadašnjim odnosima Britanije i SAD, koje su, podseća Blumberg, 2003. potpisale ugovor o izručenju koji je, uprkos brojnim kritikama o okrutnosti američkog zatvorskog sistema i kršenju Evropske konvencije o ljudskim pravima, opstao.

Iako Asanžovi postupci tokom izbora u SAD 2016. ukazuju na motivaciju koja se razlikuje od javnog interesa - osvetoljubiva želja da se povredi Hilari Klinton - ipak, kako se navodi u komentaru, "većina informacija koje je Vikiliks objavio ispunjava svaku razumnu definiciju novinarstva od javnog interesa, onu koja je rezultirala objavljivanjem Pentagonovih papira ili izveštaja Vašington posta o Votergejtu (Watergate)".

Ako evropski sud odluči da je Vikiliks generalno radio u javnom interesu, a ne kao "nedržavna neprijateljska obaveštajna služba", kako je to opisao Majk Pompeo (Mike) kada je bio direktor američke Centralne obaveštajne agencije, to bi moglo stvoriti priliku za još jednog američkog begunca, Edvarda Snoudena (Edward Snowden), da napusti Rusiju i pronadje utočište negde u EU, ističe se i zaključuje da SAD pre izvodjenja Asanža i Snoudena pred sud moraju doneti zakon o boljoj zaštiti uzbunjivača.

Novinari stalno objavljuju materijal koji je procureo, kao što bi trebalo, ali prelazak sa pasivnog primaoca na aktivnog hakera prelazi granicu, navodi se u drugom komentaru objavljenom u Blumbergu i ističe kako američka vlada nije optužila Asanža za objavljivanje ukradenog materijala - već za pomaganje u njegovoj kradji. Ako su optužbe protiv Asanža istinite, ako je bio haker i prekršio zakon, onda je on lopov, a ne novinar, navodi se.

Grehovi Džulijana Asanža, koji je sebe video kao ratnika za istinu na internetu, sada deluju zastarelo u poredjenju s velikim tehnološkim korporacijama, ocenjuje Gardijan dodajući da bi posle sedam godina praktičnog zatvoreništva možda bilo najjednostavnije poslati osnivača Vikiliksa u njegovu domovinu, Australiju.

Prvi heroj medju ljudima koji su objavljivali tajne vlada je Edvard Snouden koji je kao "posvećeni, prilično konzervativni gradjanski službenik" otkrio da su Kongres sistematično obmanjivali nadležni u Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA) zbog čega sada plaća veliku cenu, ocenjuje list.

S druge strane, dodaje se, Asanžova objavljivanja bila su više novinarski poduhvat, ali je i odluka Vikiliksa da posle saradnje s mejnstrim medijima potpuno neredigovano objavi američke diplomatske beleške naišla na široku kritiku. "U poredjenju s navodnim sajberaktivnostima kineske i ruske vlade - i verovano naše sopstvene - Asanž je klinac na tavanu", podvlači Gardijan.

Vlade, medjutim, moraju imati tajne i imaju pravo da ih štite na najbolji mogući način, ali isto tako javnost mora biti uverena da te tajne kao i privatnost neće biti zloupotrebljene. Zato se mora naći odgovarajući režim upravljanja internetom, navodi se u tekstu i ističe da pored moći državnih i korporacijskih kompjutera da predju preko digitalne odbrane, ispadi Asanža i Snoudena djeluju primitivno.

Guglova misija da organizuje svet informacija i da ga učini univerzalo pristupačnim sada ima mračni zlokobni prizvuk, ocenjuje list i ukazuje da pretnju slobodi ne predstavljaju Asanž, pa ni američka NSA, već najmoćnije svetske korporacije, prenosi RSE.


 

Napiši komentar: