Kompjuter-pomagalo za slabovide

Subota , 2017-08-26 | 11:07:11

Novopazarac Radoš Mrlješ ima 26 godina voli knjige, druženje, svira klavir, a trenutno je okupiran i učenjem stranih jezika. Ništa od ovoga ne bi bilo neobično za mladića njegovih godina da se Radoš od rođenja ne suočava sa problemom slabog vida.


"Ja na to gledam kao na alternativni put koji mi je život dodelio, a od mojih potencijala zavisi na koji način ću da se izborim sa tim", kaže ovaj hrabri mladić.

On je gostujući u emisiji "Živeti zajedno" Sto plus radija istakao da nikada nije imao osećaj da se razlikuje od drugih, jer je svoj život upotpunio stvarima koje voli.

"Knjige me najviše okupiraju, a pošto ih slušam, onda imam mogućnost da tada radim i neke druge stvari, na primer da vežbam. Najviše volim da čitam filozofsku literaturu i najdublje misli najpametnijih ljudi", kaže Radoš.

Radoš je prošle godine diplomirao psihologiju na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, kaže da mu studiranje nije bilo lako, ali da je uspeo da radom i upornošću dođe do cilja.

"Iskoristio sam tehnološki napredak i koristio softver koji čita cele knjige. Dosta mi je pomoglo i skeniranje knjiga. Bilo mi je teško, ali ništa više nego drugim kolegama od kojih sam imao veliku pomoć u svemu. To je zapravo i poenta, da kada savladate teške stvari dobijete nagradu za svoj rad. To daje i motivaciju za dalje napredovanje", priča Radoš.

Trenutno mu je najveća želja da dobije posao, ali je svestan da to u Novom Pazaru gradu nije jednostavno.

"Pokušao sam da odradim stručnu praksu, što se pokazalo kao jako težak zadatak. Trenutno učim jezike koji mi možda mogu omogućiti da jednog dana napustim zemlju, ukoliko mi se pruži poslovna prilika na nekom drugom mestu", dodaje Radoš.

Njegov vid se pogoršavao vremenom, a u desetoj godini nakon neophodne operacije shvatio je da ima problem.

"Tada još uvek nisam u potpunosti mogao da shvatim ozbiljnost moje situacije, ali obzirom da više nisam mogao da čitam bukvar znao sam da problem postoji. Moji roditelji koji su se uvek borili za mene su se tada potrudili da mi omoguće nezavisnost koja mi je bilo mnogo važna, i onda sam ja mogao sam sebi da postavljam ciljeve a oni su bili moja velika podrška", kaže Radoš.

On ističe da generalno ne voli da mu ljudi puno pomažu i da više voli da bude nezavistan i samostalan u svemu.

"Ne volim kada ljudi imaju predrasude u vezi slepih osoba i kada ih tretiraju kao nefunkcionalne jer često takvim osobama i nije potrebna nikakva pomoć. Mislim da nijedan grad u Srbiji nije prilagođen u potpunosti našim potrebama, ali ja se u mom gradu snalazim dobro jer imam ostatke vida koji mi to omogućavaju", dodaje Radoš.

On je mladim ljudima sa invaliditetom poručio da nikad ne odustaju i da svaki trenutak u životu maksimalno iskoriste.

"Treba da budemo zahvalni na onome što imamo i da cenimo trenutak u kojem živimo. Najlakše je odustati, ali treba uložiti napor i iskoristiti potencijale kako bi nam život bio bolji i kvalitetniji", zaključuje Radoš.

E. Đulović

PREUZMI AUDIO


 

Napiši komentar: