Kako je Radoš osvetlio svoju stazu

Ponedeljak , 2016-10-17 | 17:44:46

Sa drugarima je igrao "žmurke", iako u sumrak više nije mogao da raspozna njihova lica... Vremenom mu je vid postao još slabili, ali je u roku uspeo da diplomira psihologiju na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru... Nedavno je imanovan za predsednika Medjuopštinske organizacije slepih i slabovidih osoba.


Novopazarac Radoš Mrlješ (25) je gostujući u emisiji “Živeti zajedno” na radiju Sto plus rekao kako bi sada voleo da organizacija na čijem je čelu osnuje i psihološko savetovalište, u okviru kojeg bi se slepe i slabovide osobe mogle upoznati sa načinima prevazilaženja svakodnevnih problema i prepreka.

“To je naročito potrebno starijim ljudima, koji se teško adapriraju na novi način života i činjenicu da neke navike moraju da menjaju. Potrebno je da im ukažemo na neke instrumente sa kojima mogu bolje da žive, a neophodan je i rad sa porodicom, koja treba da se upozna sa svim fazama kroz koje će ta osoba proći”, priča Radoš.

Ističe da je i sam godinama bio fasciniran radom Mirsade Dibranin- Ajdinović, tifologa u ovom udruženju koja mu je kroz školovanje "mnogo pomogla" u prevazilaženju prepreka.

“Nikada nisam imao osećaj da ne vidim dobro, već da samo drugi ljudi vide bolje od mene. Moj svet je uvek bio identičan, jer sam uvek video na isti način. Kao dečak sam se normalno igrao sa drugovima, sa tim što su mi odredjene aktivnosti predstavljale problem. Sećam se da tokom igranja žmurke noću nisam mogao da prepoznam drugove, ali su oni uvek tu bili za mene. I kasnije kroz osnovno i srednje obrazovanje uvek je bilo osoba koje su se brinule o meni. To su moji najbolji drugovi kojima dugujem mnogo, a oni bi verovatno sada rekli da to nije ništa, medjutim meni su bili velika podrška i sugurnost da se dalje krećem i da postižem sve što volim”, kaže on.

Sa godinama Radošev vid se pogoršavao, medjutim on nije mnogo promenio način života, ali je promenio način razmišljanja.

“Počeo sam da cenim ono što je zaista bitno, a ne ono što su svakodnevni problemi. Prodjete kroz traume koje vas ojačaju i pružaju put za nešto bolje. Shvatite koliko su porodica i prijatelji bitni u životu. Porodica je moj veliki oslonac, pružaju mi veliku ljubav, uvek su tu za mene, pružaju mi sve što je u njihovoj moći”, priča Radoš sa puno ljubavi prema najbližima.

On je pre nekoliko dana diplomirao psihologiju na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.

“Veoma sam ponosan i svestan koliko su moji roditelji i svi oko mene zaslužni, kao i koliko je veliko žrtvovanje trebalo za sve to. Učio sam zahvaljujući novim tehnologijama, skenirao knjige i štampao ih sa uvećanim slovima, slušao govorni softver. Bilo je i teških trenutaka, ali kada sve zbrojim i podvučem crtu shvatim da je vredelo truda”, kaže Radoš.

Ističe i da se lako kreće poznatim rutama, ali da mu u nekoj novoj ulici ili gradu treba pratilac.

“Moj dan je uobičajen, družim se sa ljudima do kojih mi je stalo, igram igrice…Majka mi je čitala od malih nogu, tako da imam izraženo kritičko mišljenje za lepo. Naručujem redovno audio knjige iz Biblioteke Saveza slepih Srbije i slušam ih pred spavanje, tako da je to moj mali ritual”, dodaje Radoš.

On smatra da društvo danas ima razumevanja za osobe sa invaliditetom, naročito u Novom Pazaru.

“Ljudi hoće da pomognu. Ja zaista nisam nikada imao većih problema. Diskriminacije je uvek bilo, naročito medju decom, ali ja nikada nisam osetio da manje vredim od ostalih, zato što nemam dobar vid”, kaže Radoš.

On je mladim ljudima sa invaliditetom poručio da se ne predaju i da iskoriste svoje potencijale da bi im život bio bolji.

“Znamo šta ne možeš, ali hajde da vidimo šta možeš, šta su tvoji potencijali koje možeš da iskoristiš da bi došao do nivoa da budeš srećan i zadovoljan u životu. Poručio bih im i da budu zadovoljni onime što rade, da se školuju, ali ne po svaku cenu, već da to bude isključivo njihova želja”, zaključuje Radoš.

A.Bajrović

PREUZMI AUDIO


 

Napiši komentar: