Vedrinom duha protiv mišićne distrofije

Utorak , 2016-10-04 | 14:50:01

Mnogi pacijenti i posetioci Novopazarske banje već su upoznali Milana Jovanovića i Zorana Krstića, koji su od pre dve decenije tu na trajnom smeštaju.


Ova dvojica hrabrih ljudi kroz život se bore u invalidskim kolicima, jer obojica od malena boluju od mišićne distrofije.

Milan je iz Trstenika, a u kolicima je već 30 godina.

“Imao sam 25- 26 godina kada sam seo u kolica, od tada se promenilo mnogo toga, prosto sam počeo da funkcionišem drugačije, prilagodio sam se. U banji živim već 19 godina, čovek mora da bude zadovoljan onime što ima, tako da sam i ja zadovoljan”, ispričao je on u emisiji “Živeti zajedno”.

U banji vodi klub- kafečajnicu za pacijente i zaposlene, kroz koju je stekao brojne prijatelje i poznanike.

“Dan mi počinje ujutru u sedam sati, kada otvaram klub, tu imam kompjuter, družim se sa ljudima. Mnogi pacijeti, koji ovde budu po 10- 20 dana, vraćaju se da me posete, da pijemo kafu, igramo šah, karte. Ranije sam aktivno igrao šah, sada samo rekreativno sa prijateljima. Zahvaljujući šahu sam obišao skoro celu staru Jugoslaviju. I tako... Volim da upoznajem nove ljude”, priča nam kroz osmeh Milan.

Kaže da prati medije, zanimaju ga dešavanja u zemlji i svetu.

“Pratim sve vesti, od politike do sporta. Sada imamo i lokalne televizije, što je dobro, jer volim da znam šta se dešava u gradu, ipak je Novi Pazar sada moj grad”, zaključuje Milan.

Zoran je iz Aleksinca, a u kolicima je već 22 godine.

“Moj život se promenio na bolje od kako sam u kolicima, jer mi ona daju sigurnost koju nisam imao dok sam hodao, što me je psihički mnogo zamaralo. Od tada sam postao aktivniji, više sam izlazio po gradu. Ovde živim od 1991. godine, kako sam stariji sve mi je potrebnija nega”, priča nam Zoran.

Dodaje da je u banju došao sa namerom da ovde provede neko vreme, medjutim život je hteo drugačije.

“Moja želja je bila da se osamostalim, zaposlim, osnujem porodicu, ali nisam to uspeo, jer je došlo vreme sankcija, ratova i tako, eto mene i dan danas ovde. Za vreme praznika odem kod mojih u Aleksinac, tamo mi žive majka, brat i bratanica, dodju i oni da me obidju”, kaže Zoran.

On ističe da danas društvo ima mnogo manje predrasuda prema invalidima nego ranije, da ih ljudi lakše prihvataju.

“Za osobe za invaliditetom je najbitnije školovanje i to je moja preporuka svima, naročito roditeljima čija su deca invalidi. Neka završavaju fakultete, jer im je to odskočna daska za dalji život i snalaženje”, naglašava Zoran.

A.Bajrović

PREUZMI AUDIO


 

Napiši komentar: