Muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić izjavio je danas na suđenju za paljenje Bajrakli džamije u Beogradu, 2004. godine,da je nasilje bilo "organizovano" i da odgovornost snosi i tadašnja vlada jer nije sprečila nerede.

"Smatram da policiji nije bilo naređeno da adekvatno reaguje, a mogla je. Oni koji su mogli da zaštite džamiju tada nisu hteli", rekao je svedočeći pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Jusufspahić koji je iz neposredne blizine u jednoj obližnoj zgradi posmatrao napad na Bajrakli džamiju.

"Ostala mi je slika na Radio televiziji Srbije huligana koji je napao na svetinju Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. Ta slika kazivala je da se, s namerom ili bez, krene u paljenje džamije", rekao je Jusufspahić navodeći da je zatim stigla vest o paljenju džamije u
Nišu a potom i u Beogradu.

Na "sinhronizovanu akciju" kako je naveo Jusufspahić, ukazivao je i skup koji je održan ispred Vlade Srbije na kom su bili političari i estradne zvezde i sa koga se "krenulo u napad na džamiju", kašnjenje i nedovoljan broj policije u kompleksu džamije, kao i kasni dolazak vatrogasaca.

Oni koji su zaštitili džamiju nekoliko godina kasnije kada je proglašena nezavisnost Kosova, mogli su da su hteli, to da spreče i prvi put kako što je tada bila zaštićena i ambasada SAD.

Po njegovoj oceni, oni koji su učestvovali u paljenju džamije su bili zloupotrebljeni.

"Hoću da pretpostavim da niste bili tamo, želim da niste, ali želim da se pronađu oni koji jesu i da se završi ova 'farsa od suđenja'", istakao je on obracjajući se okrivljenima u sudnici, a zatim sudskom veću ukazao da poseduje kopije snimaka sa policijskih kamera na kojima se vide počinioci.

Na licu mesta Jusufspahić je rekao da je video mitropolita Amfilohija za koga je bio uveren da je huligane odvraćao od nasilja, a da je osoba koja je u ruci držala megafon bio Aleksandar Kristijan Golubović.

"Njegov glas je nađačao glas razuma. Imao je maramu pa ga nisam video direktno, već na snimku koji sam gledao u policiji", posvedočio je muftija.

Obaveštenje da će se možda desiti nasilje, Jusufspahić je rekao da je dobio od sada pokojnog Dzelepi Šanija koga je na to upozorio komšija Rade Radisavljević (jedan od optuženih i otac Miloša Radisavljevića Kimija koji je takođe okrivljen).

Muftija je rekao da se i Rade Radisavljević vidi na snimku ali da mu to nije čudno, pošto su komšije i da to što je neko na snimku ne znači da je učestvovao u neredima.

Jusufspahić je rekao da se ne seća da je u dvorištu džamije video njegova dva sina ali da ga ne bi čudilo da ih vidi na snimku jer žive u blizini džamije.

"Obavešten sam da je Kimi pozvao Radeta i rekao mu šta se sprema i da će možda doći do nereda", rekao je Jusufspahić dodajući da je u danima koji su usledili posle paljenja džamije pričao sa optuženim Radetom Radisavljevićem o tome.

On je dodao da je u neredima pričinjena velika šteta džamiji, da je uništen veliki broj knjiga, ali je kao najveća posledica naveo zdravstveno stanje svog oca, tadašnjeg beogradskog muftije Hamdije Jusufspahića koje se od tada znatno pogoršalo.

Budžet opštine Prijepolje ozbiljno je ugrožen nakon serije tužbi građana koji traže da im se vrati novac dat u okviru samodoprinosa koji je Ustavni sud Srbije proglasio neustavnim 2006. godine, rekli su danas predstavnici opštine.

Oni su rekli da bi zahtevi građana za odštetu mogli dostići i 70 miliona dinara, dok je godišnji budžet Prijepolja oko 450 miliona.

Meštani Prijepolja su, na ime mesnog samodoprinosa, od 2003. do 2006. godine izdvajali dva odsto ličnih primanja. Ustavni sud je to osporio 2006. godine, ali su građani tek poslednjih nekoliko meseci počeli masovno da podnose zahteve za povraćaj novca.

Tako se iz budžeta opštine, vansudskim poravnanjem ili po osnovu pravosnažnih presuda, namiruju građani.

Opštinski pravobranilac Jasminko Šehović rekao je da je "teško precizno izračunati o kolikoj sumi novca je reč, ali se pretpostavlja da bi ona mogla narasti i do 70 miliona dinara".

Do sada je oko 3.000 građana vraćanje sredstava samodoprinosa zatražilo sudskim putem, a oko 1.000 se prijavilo za vansudsko poravnanje. Ima i dosta onih koji su najavili da neće tražiti da im se novac vrati, rekao je Šehović.

Zbog vraćanja samodoprinosa iz budžeta opštine je već isplaćeno 16 miliona dinara, od čega 11 miliona po pravosnažnim sudskim presudama.

Najmanji pojedinačni iznos koji je vansudskim poravnanjem izmiren je 1.010 dinara, a najveći 44.000 dinara.

"Sredstva koja se na osnovu pravosnažnih sudskih presuda vraćaju građanima višestruko se uvećavaju za troškove sporova i naknade advokatima", rekao je Šehović.

Vlast je gotovo pet godina znala da je Ustavni sud Odluku o uvođenju samodoprinosa iz 2003. godine proglasio neustavnom, ali je tek pre nekoliko meseci usledio poziv građanima da bez suvišnih troškova mogu tražiti i dobiti novac nazad.

I posle tog poziva predato je oko 200 novih tužbi.

"Utvrđivanje pojedinačne odgovornosti za donošenje inkriminisane Odluke u ovođenju samodoprinosa je postalo besmisleno osam godina po njenom usvajanju", ocenio je Dragoljub Zindović, predsednik opštine.

Prema njegovim rečima, jedino advokati i sudovi profitiraju na račun lokalnog budžeta koji bi mogao da ostane bez šestine sredstava za ovu godinu.

"Na kraju će gubitnici opet biti građani jer će, da bi se poštovale sudske presude i vansudsko poravnanje, mnoge budžetske stavke morati da se koriguju. Svi koji preko sudova traže sredstva dobiće mnogo manje nego što će biti posledice koje ćemo svi
trpeti", rekao je Zindović.

Lokalna samouprava već je zatražila pomoć od države za sanaciju posledica koje će plaćanje ranije učinjenih grešaka ostaviti na budžet te nerazvijene opštine. Opštinske vlasti su apelovale na građane da povraćaj novca traže vansudskim poravnanjem, a ne preko sudova i advokata.

Besplatna škola glume koju su organizovali Regionalno pozorište i novopazarska Gradska uprava sa radom počinje u subotu i za sada će imati 70 članova koji će biti raspoređeni u grupe.

Škola glume je autorski projekat Nermina Ahmetovića glumca pozorišta Boško Buha koji će zajedno sa kolegom Rifatom Rifatovićem raditi sa grupom srednjoškolaca.

Lemana Bećirović glumica Regionalnog pozorišta koja će sa svojim kolegama preuzeti rad sa mlađom decom rekla je za naš radio da je ovaj projekat osmišljen kao kreativna radionica u okviru koje će polaznici imati priliku da pokažu svoju kreativnost.

„Naš zadatak je da u okviru projekata koje smo zamislili deci na duhovit, zabavan i kreativan način prenesemo svoja iskustva“, kazala je Bećirovićeva.

Ona je dodala da je prvi projekat vezan za očuvanje životne sredine i izrazila očekivanje da će u svaki naredni biti uključeno što više kreativnih polaznika.

„Zainteresovanost dece je bila veoma velika, a posebno nam je drago što nam se ove godine javio veliki broj dece iz prigradskih i seoskih škola“, kazala je Bećirovićeva.

Zainteresovani đaci se za besplatnu školu glume mogu javiti u prostorijama Regionalnog pozorišta do kraja ove nedelje.

Liberalno-demokratska partija pozdravila je odluku o odlaganju ponovljenih izbora za Bošnjačko nacionalno veće i pozitivno ocenila pristup novog ministra za ljudska i manjinska prava Milana Markovića tom problemu.

Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović naveo je u pisanoj izjavi da su odlaganjem izbora za BNV potvrđeni zahtevi te partije koji su prethodili krizi, uzrokovanoj kako se navodi, "brojnim nepravilnostima i kršenjima zakona".

"Dobro je što je novoimenovani ministar Marković krenuo pravcem relaksacije odnosa i donekle promenio odnos prema problemima u tom delu zemlje", rekao je Jovanović, a preneo LDP.

Prema njegovim rečima, država ne sme ostati pasivna i inertna i zadržati se samo na odlaganju rešenja problema, a budući potezi ministra i vlade će pokazati "da li je promena stare politike konflikta, koju je personalizovao (bivši ministar) Svetozar Čiplić, definitivno napuštena".

"Pozitivni trend koji je pokrenut mora biti iskorišćen za rešavanje i svih drugih pitanja, naročito pitanja imovine i regulisanja statusa Internacionalnog univerziteta", naveo je Jovanović uz najavu da će se LDP i ubuduće angažovati na "ispravljanju grešaka vlasti".

Na čelu tog Univerziteta je muftija Muamer Zukorlić, koji predvodi i Bošnjačku kulturnu zajednicu, jednu od učesnica na izborima za BNV.

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu danas bi trebalo da bude nastavljeno suđenje grupi od 20 optuženih za paljenje Bajrakli džamije u Beogradu marta 2004. godine.

Bajrakli džamija zapaljena je u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, posle nasilja koje je izbilo nad Srbima na Kosovu.

Demonstranti su probili policijski kordon na uglu ulica kralja Petra i Gospodar Jevremove i uz povike "ubij Šiptara" provalili u dvorište džamije, razbili prozore i zapalili dzamiju.

U neredima je do temelja izgorela i biblioteka sa više od 7.000 knjiga.